Red je da zavrsimo sezonu 61 poslednjim obimnim izvestajom i da nam to posluzi kao uvod u sledecu.
Prva faza EP:
Poceli smo iz cetvrtog sesira i nepovoljnim rasporedom. Uprkos tome, start je bio sjajan sa dve pobede protiv Slovacke i Holandije, prilicno rutinski. Medjutim, u naredne dve utakmice odigrali smo takticki lose. Imali smo i nizi entuzijazam od protivnika, koji su svi punili entuzijazam cekajuci nas. Protiv Holandjana smo morali da postavimo normal zalaganje i uz losu taktiku, usledio je poraz od Bugara. Tu nismo trosili entuzijazam. Za Grke smo ipak opet imali nesto nizi entuzijazam i oni su nas takticki pojeli. Ubedljivo su nas savladali i vec smo odjavili ovu sezonu. Nismo zasluzili da prodjemo, dva poraza protiv tih rivala delovala su previse. I meni je opadalo poverenje BB Srbije, sa razlogom. Usledio je scenario kao da smo ga mi ispisali. Dok smo mi redjali ubedljive pobede i jurili sto bolju kos razliku, za svaki slucaj, rezultati su nam isli na ruku. Neko je morao da pobedi kljucne rivale, to je bila Bugarska, Slovacka je pobedila Holandiju, a Holandija Grcku i tako smo se nasli u krugu sa Holandjanima i Grcima. Usled nasih ubedljivih pobeda, tu smo izasli na drugo mesto i nekako se "ugurali" u drugi krug. U poslednjem mecu protiv Danske smo stavili normal zalaganje, ocekivajuci njihov ct. To se nije desilo, da li je Danac zaboravio ili sta vec, ne znam i nije bitno.
Druga faza:
Gledajuci rivale u drugoj fazi pred raspored utakmica, pomislio sam kako Rusija mora da nam bude prvi protivnik da bismo imali bilo kakve sanse za neko od prva 3-4 mesta u grupi, znajuci da su Rusi u poslednjoj utakmici prve faze igrali ct protiv Nemaca. Voila! Prvi protivnik Rusija. Tu prvi put dolazi do smusenosti rivala u grupi u vezi sa nasim entuzijazmom na prvenstvu. Logicki, ocekivajuci da smo i mi ct stavili sa Dancima, oni su pokusali da nas pobede. Mi smo to lagano resili i pojacali malo entuzijazam pred ozbiljnije rivale. Usledio je mec protiv Izraela, koji mi je otvorio oci. Priznajem, meni je najteze do tada bilo da odmerim kvalitet nas u odnosu na ostale. Dosta je vremena proslo od mog ranijeg selektorstva, a nisam pratio reprezentativni nivo dugo. U mecu protiv Izraela izgubili smo ali, kada sam video taktike, a oni nas nategli tek u poslednjoj cetvrtini, pocelo je da se razmislja drugacije. Konacno smo skupili entuzijazam da ne zaostajemo za ostalima konstantno, prvi put od pocetka prvenstva. Utakmica protiv Finske je bila jako vazna. Znali smo da ako pobedimo, imamo velike sanse za neka od prva cetiri mesta u grupi, sto vodi u baraz za SP. Finci su nas potcenili prvi i mi smo glatko dobili, troseci zalaganje. Sledeci mec protiv Poljske je bio kljucan za nas veliki uspeh. Opet smo zaostajali sa entuzijazmom u odnosu na rivala. Morali smo da rizikujemo i konacno uspeli u tome za razliku od nekih prethodnih utakmica. Pobeda nam je donela sansu za polufinale i obezbedjen baraz za SP. Rival nas je opet tu potcenio. Poslednji rival je bila reprezentacija BiH. Njima taj mec nista nije znacio i tu sam prvi put u zivotu uradio nesto sto nikada ranije nisam i nije u mom stilu, sklopio dogovor sa prijateljima iz BiH. Oni bi naravno igrali ct, nije im bilo vazno. Morali bismo i mi tada. Ljubazno sam ponudio njihovom selektoru tie vs. tie, u suprotnom isao bi ct vs. ct da nista ne bismo rizikovali. Car od coveka je odmah pristao i hvala mu. Pobedili smo i prosli u polufinale kao prvi u grupi, sa solidnim entuzijazmom.
Last edited by krmelj at 8/23/2023 9:14:07 PM