pisao bih da me nisu smorili Nadal i Djokovic...tenis = mnogo dosadan sport...cak i kriket mi deluje primamljivije...
malo van teme, al' nema veze... xD daj pisi ti nesto za Drazena
ja cu da ti napisem nesto vezano za '89, '90 i '91 godinu. Za 2 evropska i jedno svetsko prvenstvo. To sto smo mi tada igrali to je bilo savrsenstvo koje se nikada vise nije ponovilo. Taj sklop ljudi, to drugarstvo koje je vladalo, ta mladost reprezentacije koju vise nikad niko nece imati, to igranje za toliko para da je jedan Medzik Dzonson imao 24 puta vise u to vreme od svih njih zajedno, to je nesto sto se nikada vise nece ponoviti. Ta ljubav prema sportu koji su igrali je bila tada i samo jos u sledecoj generaciji koju smo imali. A pola iz te sledece generacije je igrala sa njima. Sada je sve vec kvarno i budjavo i igra se samo za pare i status. Proklinjem taj jeb..i rat samo zbog te Barselone '92 i tog duela koji smo svi cekali cele 2 godine. Vanzemaljci na vanzemaljce. To mastanje o utakmici nad utakmicama mi niko ne moze oduzeti i to razmisljanje o sramnom porazu amerikanaca u finalu OI je nesto sto ce biti u meni dok sam ziv. Statistika je bila na njihovoj strani, kvalitet je bio na njihovoj strani, ali srce je bilo na nasoj strani, a srce je nekad bitnije od svega.
Zato su Drazen, Dino, Toni, Juri, Arijan i ostali i dalje moji i zauvek ce biti.
Zao mi je stare Juge samo zbog naseg basketa.